Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 143

ПРОЗА A 80809 погледима помно пратила сваки њен корак. У даљини је почело неко чудно брујање. Пси су почели бесно да лају. Није дуго трајало. Изнад оближњих крошњи стабала окићених снегом, са свеже окаченим леденицама, изронила је мања формација авиона у ниском лету. Направили су полукружни заокрет и почели митраљирати. Стражари су се инстиктивно побацали с псима по околним шанчевима, а сељанка, погођена међу првима, испустила је корпу. По путу се разлетело десетак килограма црвених, зимских јабука. То је био знак који сам чекала. Повукла сам Рејну у оближњи грм, где смо се шћућуриле и покриле уста руком да нас не открије ледени дах. Нико нас није приметио. Митраљези су, прецизно као 'сингерице', штепали танад по путу, а изгладнеле жене су започеле беспоштедну борбу око јабука. Поскакивале су за котрљајућим, црвеним бисерима, иако је прштало са свих страна, с неба понајвише. Падале су као снопље, с полузагриженим јабукама у устима. Надолазеће то није збуњивало. Бацале су се по крвавим телима, чупале воћке из мртвих уста, превртале тела лево – десно, не би ли испод њих нашле макар и најситнији делић тог чудом искрслог блага. Десет килограма јабука, а њих хиљаде. И хиљаде пројектила ухваћено у колу за живот и смрт. Посматрале смо тај дивљи, надреалан масакр који се одвијао тек неколико минута, а нама се чинило да траје целу вечност. Рејна није издржала. Прва је спустила главу. Ја нисам могла. Привила сам је на груди, као мајка Бењамина ономад у сточном вагону, и посматрала стравичан призор борбе за крваве јабуке, чија привлачност беше јача од страха. Била сам као омађијана. Авиони су нестали, а избезумљени керови почели да завијају обузети страхом који је личио на људски. Нису нас нањушили. Брзо се формирала нова колона петоредова. Овог пута била је знатно краћа. Остале смо у грмљу до првог мрака и слушале ноћну тишину што се спуштала из шуме. Потпуно укочене и промрзле, једва смо успеле да се осовимо на ноге. Дубоко у ноћ стигле смо до школе где смо боравиле претходне ноћи. Наша добротворка нас је