Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 129

ПРОЗА
О сусрету са 100 % савршеном дјевојком једног дивног априлског јутра

замишљала, до посљедњег детаља. Ово је као сан.”
Сјели су на клупу у парку, држали се за руке, и из сата у сат причали једно другом приче. Више
нису били усамљени. Како је дивно пронаћи и бити пронађен од своје 100 % савршене друге стране.
То је чудо, космичко чудо.
Док су тако сједили и причали, ипак, сићушна искра сумње јавила се у њиховим срцима: Да ли
је заиста праведно да се нечији снови остваре тако лако?
Када је разговор за тренутак утихнуо, младић рече дјевојци, “Хајде да направимо тест – само
једном. Ако смо заиста 100 % савршени љубавници, онда ћемо се једнога дана, некада и негдје,
сигурно пронаћи. И када се то деси, а ми будемо сигурни да смо 100 % савршени једно за друго,
вјенчаћемо се истог трена. Шта мислиш о томе?”
“Да”, рекла је, “то је управо оно што би требало да урадимо.”
Тако су се разишли, она је кренула ка истоку, а он ка западу.
Тест на који су пристали, међутим, био је сасвим непотребан. Никада га нису требали започети
јер су заиста били 100 % савршени љубав