Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 116

КРИТИКА НИ ЕМИРА, НИ КУСТУРИЦЕ Горан Дакић Ни Емира, ни Кустурице (Емир Кустурица: Смрт је непровјерена гласина, Новости, 2010) У пркос бесконачним плотунима панегирика, који свакодневно пуцају са тврђава наше критичарске осредњости, романсирану биографију Емира Кустурице Смрт је непровјерена гласина треба што прије заборавити. Да не бисмо заборавили маестралног редитеља. А вријеме је било идеално. Сарајевска чаршија тукла је по Кустурици из свих калибара више од деценије, препознајући, ваљда, у њему себе. Полемике (псеудо) интелектуалне сарајевске елите са српским редитељем пуниле су насловне стране дневних, недјељних и мјесечних новина годинама, а неријетко су прелазиле и у жучне критизантско-памфлетске трактате са некаквом чудноватом легуром (не)објашњиве мржње и кочијашког рјечника, који су били ослобођени унутрашње цензуре. Медијска хампа, најчешће вођена пред телевизијским камерама или у виртуелном свијету интернет портала, прогресивно је расла до граница неодмјереног и неумјереног вријеђања, које је уступило мјесто аргументованој и одмјереној полемици. Кустуричина свађа са Абдулахом Сидраном парадигма је постјугословенске мржње изазване различним (послије)ратним подјелама, националним и религијским прије свега, али и политичким опредјељењима 114 која су, примјерице, посвађала двојицу најпознатијих Брозових партизана и до потоњег рата нераздвојних пријатеља - Бату Живојиновића и Бориса Дворника, чије је усиљене покушаје мирења прекинула Дворникова смрт. Недавно је, ипак, мимо свих очекивања, а уз поновљене погрдне опаске чаршије, овај пут у плуралу, пало помирење сценаристе и редитеља Оца на службеном путу, уз патетичне Сидранове опсервације о Кустуричиној генијалности која за нашега вакта вјероватно неће бити надмашена. Послије тога или некако у то вријеме Кустурица је из своје дрвенградске резиденције истјерао до тада више него сигурног, оштрог и не увијек коректног новинара Хрватске радио-телевизије Александра Станковића, уз иронично објашњење да је водитељ популарне емисије Недјељом у 2 из његове куће избачен због недостатка основног васиптања. Станковић је, наиме, како су свједочили медији, а и сам редитељ, у Кустуричину кућу ушао у блатњавим ципелама и деспотски потез славног редитеља био је само увод у масовну хистерију уочи почетка филмског фестивала Кустендорф који се одржава на Мокрој Гори и који је те године посјетио један од најпопуларнијих америчких глумаца данашњице - Џони Деп. У тренутку настанка овог текста портал e-novine.com и Кустурица водили су вербални рат, који најбоље илуструје текст Нермина Ченгића Тужи мене, јаде, који се, послије чудовишне реченице:“Љубио си се са Слободаном (Милошевићем), свршавао с Мирком (Марковић), грлио с Јовицом (Станишићем), а Добрици (Ћосићу) и дан данас мазиш муда голим рукама. И на све то се по Вишеграду надома