Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13

КРИТИКА НОВА ЗНАЧЕЊА СТАРИХ МОТИВА смисао песме се у извесном погледу конкретизује везивањем за песниково, и наше, родно тле сугерисано именом реке Тамнаве.) У функцији симболичке ознаке за суштину историјског збивања и метафизику бића и времена, уопште, све чешће се јавља појам мèљаве, самог рада воденице, млевења, са значењем сатирања и уништења, као у сонету „А воде су пуне ожеднелих душа“: На хиљаде лета из тмине пенуша: / надолазе греси и јачају кризу. / У истој су равни далеко и близу: / под сунцем се коље, истребљује, гуша. [...] // У власти си, свете, прождрљиве жеље, / што очима жедним и коси и жање... / Воденице нигде – а меље ли, меље. Воденица је и позорница националне савремености у огледалу историје и колективног историјског памћења, а вода - сам народ, као у врло актуелној песми «За све што носиш ујам узима се“, која отпочиње стиховима: Као да сан је: воденицом се / развýкло подне, платно распрострло / и стало јести све што се изврло / с нечастивима. – Бучно, сликом том се / узруја вода [...] а окончава се упозорењем и молитвеним зазивом: Водо, жицу у се - / укрштају се некрштени знаци! / За све што носиш ујам узима се. / Да скупно груну не могу горњаци. / Рашири небом Жички натпис, Спасе! / Властеле нема – нестају сељаци. У квар -]-0

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Página 115