Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Page 102

ПОЕЗИЈА
ЗОРАН БОГНАР

Саграда
Фамилиа

Кажем:
све је могуће и немогуће
у истом тренутку;
и кажем:
само мртви немају страх...
Кажем:
ваздух нам је познат
али није наш;
и кажем:
кад имамо све,
понекад то изгледа као да немамо ништа...
Кажем:
породица је отменост сенке Сунца.
На том Точку вечног круга
почиње све и завршава се све...
и поново почиње све и...
И кажем:
о кћери, лунарна девојчице моја,
како сам само био срећан
кад си се ти родила;
и кажем:
како сам само био поносан
што си ме научила да би требало живети
само за чудновате тренутке,
окупане мирисом тек покошене траве...
И кажем:
од твог рођења свакодневно понављам
мантру сродних душа:
Фамилиа! Саграда Фамилиа!;
због тебе љубим
породицу, свету породицу
истовремено
и чисту...
и етеричну...
и врелу...
и алхемичну...
као ваздух,
као ветар,
као ватра,
као вода...

100