Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 12 и 13 | Seite 103

ПОЕЗИЈА
ЗОРАН БОГНАР

Љубим сва
искушења
која су ми
суђена

Highway

Кажем: љубим сва искушења
која су ми суђена.
Њихове жртве чине ме слободним
иако не знам
ни где су им логори,
ни где су им гробови,
ни ко су били робови,
а ко богови…
Љубим сва искушења
која су ми суђена
у славу стварног живота
који се свакодневно,
и божански и сатански,
обрушава на нас.

Постоје најмање две (могуће) истине
једног тренутка.
Ето, рецимо на ауто-путу:
на њему не мораш да будеш леш
да би био мртав,
нити се мораш урезати у ветар
да би био жив.
Довољно је,
у тој адреналинској рапсодији,
између
откуцаја срца и откуцаја смрти
ослушкивати постчулни разговор
октанског окружења
и бити
бестелесно растерећен
као пут
којег остављаш иза себе…

101