Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Seite 86
hyтesM
ити из основа. Духовно је потпуно самостална сфера биhа и
то она кроз коју је тек и једино могуhе остварити однос
према ономе што је апсолутно. Уnраво тако се nодручје саз
нања nроширује изван оквира логичко-интелектуалних зби
вања. Сазнајна
феномена.
функција
приnада
низу
емоционалних
Умјесто подјеле осјећања на осјећање задовољства и
незадовољства,
Шелер
nокушава да
анализом
суштине
покаже врсте осјеhајних односа који се јављају у међуљуд
ском опхођењу. 27 Сажаљење о којем Шелер говори јесте у
ствари "саосјеhање због некога" . Ради се о акту у коме се
врши разумијеваље и схватање туђег душевног живота и
који стога условљава све форме саосјећања. Да бисмо с
неким саосјећали,
ми, прије тога, морамо знати за његову
патњу, прво се та патња мора појавити да би се на њу
управно наш акт саосјећања. Али овим актом, туђе осјећање
не прелази никако у наше Ја. Ми можемо да осјећамо (и
саосјећамо) због некога , али то не мора да буде саосјећање
са њим. Саосјеhање је интенционално усмјерена на туђу
патњу. Чини се да Шелер овцје говори о једном дубљем,
суштинскијем људском осјећању које би се боље разумјело
ако га преведемо као са- йашња, заједничка йашња. Ради се
.
.
о оним процесима у КОЈИМа нам се доживљаЈи
другог бића чине
учешћа у њима.
и искуство
.. разумљивима"
али ми, ипак, не узимамо
Слично говори и Бинсвангер (Ludwig
Binswanger) кад каже да, ако пажљиво посматрамо примјере
у њемачком језику (