Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 87

доживљају масе.

Beh

и у свакодневном животу, ми врло

често сусрећемо појаву имитирања других

(Nachahmung). 28

Потпуно супротно овим појавама јесте оно што Шелер зове
ocjehaj йравоz заједнишшва. За све форме овог осјећања

.

.
.

.

.

важи да оне увиЈек настаЈу аутоматски И ЈављаЈу се само онда

.

.

.

кад се искључи, како наЈнижи слоЈ у човЈеку тако и наЈвиши

.

духовни и умни СЛОЈ.

Управо овдје лежи највише филозофско објашњење
расположења. Бинсвангер каже: 11··· тако овај · израз фунда­
менталне онтологије јесте у ствари концепција битка као
сваzда-моzа и сваzда-мојосши. "29 Позната нам је Ха­
јдегерова дистинкција између аушеншичпосши (Eigentlichkeit) и пеаушепшичносши (Uneigentlichkeit). Ову разлику
он прави управо уз помоh појма који помиље Бинсвангер,
појма сваzда-.мојосши (Jemeinigkeit). Дакле, битак је .. сваг­
да" човјеков и заправо сам човјек јесте тај битак. Али
Хајдегер иде даље и казује о односу тубитка као са-бишка
према другом тубитку. Дакле, човјек није усамљени појед­
инац, он је међу осталим људима. Међутим, овај заједнички
битак Хајдегер одређује као бри2у-за (Fiirsorge ). А пут од
бишка-у-свијешу до бриzе води nреко шјескобе (die Angst)
коју Хајдегер схвата као темељну настројеност, као теме­
љно човЈеково расположење.

Зато се ми сад nитамо

-

зар је свјетлост над nојмом

расположења морала бити тако слаба као што је код
Хајдегера била? Болнов (Otto Friedrich Bollnow) о распо­

ложењу говори као о носеhој основи душе (tragender Grund
der Seele). Он се, у истом смислу у коме и Бинсвангер, бави
исnитиваљем појма расположења у једном истински фило­
зофско-антроnолошком значењу. Расположења су, по
њему,

оно суштинско,

оно nраизворно,

или само изворно.

Расположеља су, у ствари, темељ духовног живота. 30 Али, за
разлику од осјеhања, која, сасвим сигурно, имају интен­
ционални карактер, то се за расположења не би могло реhи.
У том смислу, нужно је језички раздвојити израз осјеhање
(das Gefiihl) од израза расйоложење ( die Stimmung). Ради се

.

о томе да Је свака радост

-

радост у односу према нечему,

Seler, М., Wesen und Formen der Sympathie, str.23.
Binsvanger, L ., Grundformen und Erkenntnis menschlichen Da.seins, str.l4
З<ЈУпоредити: Bolnov, О . F., Das Wesen der Stimmungen.

28

29

85