Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 27

Немој даље спустиће ми се! Ајмо да водимо љубав у
снијегу. Нисам легао у снијег још од основне школе.

-

-Ајде .
Загазили смо. Ја у чизмама, она у салонским ципелама .

Стајала је у моје стопе . До кољена тонула у снијег. У даљи­
ни се попут гравидног стомака уздизао брежуљак. У бре­
жуљак је било убодено дрво ; велико голо дрво и наш циљ .
Личило је на руку у црној рукавици која зове да јој приђем.
Легао сам под дрво. Гране су му биле глатке, као лакиране.

Снијег се није имао за шта ухватити. Мана снијега је била

.

.

што Је хладан и што се завлачи ГдЈе може.

Опкорачила ме је. Подерала најлон чарапе а га