Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 28

hyтesM

Кети Пејџ

(Kathy Page)

ВОЛИМ ДА ГЛЕДАМ
Нисам је ни видјела ни чула петнаест година. Нико није .
Сједили смо у врту, равномјерно распоређени око округлог
стола: она са моје десне стране, Бил, човјек који ју је

.

.

довезао, са МОЈе ЛИЈеве стране, а у средини врч са лимунадом.

Њихова велика црвена кола су се пресијавала на улазу у
двориште. Нисам их хтјела пустити у кућу.
"Пропутовала сам цијели свијет, нешто у веома малом
чамцу, а нешто сам и препливала", рекла је моја сестра Ди,

склаnајући сунчане наочаре и разгледајући врт: ограђен
зидом, густо обрастао жбуњем, био је толико мањи од сви­

јета. "Слушај. Била сам у војсци. Живјела са Пигмејцима и
Ескимима. Ја сам-"

Била је мршавија него што сам је се сјећала, а кожа јој је
била тамнија, сувља. Уши су јој биле пробушене и носила је
ситне наушнице које су изгледале као бисери и право злато,

али то је ипак била она: њене обрве још увијек ра­
суте/раширене преко коријена носа, а нокти још увијек
изгризени до меса. Видјела сам њен десни палац, шиљат од
претјераног сисања док је била дијете, и ожиљак на њеном

.

кажипрсту из времена када га Је експериментално гурнула у

утичницу. Ја, Ди, мајка и наш брат идиот: некада смо сви
живјели овдје. Сада смо Ди и ја сједиле једна поред друге у
врту куће од жутог камена, коју је она напустила, а у којој ја

још увијек живим. Прозорска окна су од стакла из доба рата,
замуhеног тако да цијели свијет изгледа чудан као у

.

.

.

ПИЈанству; током олуЈних дана водена прашина пада на њих
и замагљуЈе ми вид, као мрена.

"Обавила сам операцију слијепог цријева џепним но­
жићем", наставила је ... Говорим осам језика. Водила сам
љубав истовремено са девет мушкараца- сви мушкарци су
били свезани и имали зачепљена уста. Али најбоље је да
почнем од nочетка: прво сам брала авокадо, онда сам била

на једном од оних бродова који замрзавају рибу на лицу мјес­
та. Харинге. Једном смо се заглавили у леду-"

27