Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 24
hутевМ
први пут ноћила код мене. Мајка је навикла на цуре, али не
на такве. Први пут се сударила с неком скроз голом.
- Добро јутро госпођо.
- О, добро јутро - акцентирала је моја мајка , а ја сам се
покрио преко главе да умањим срамоту.
-
Колико је сати?
-
питала је Емира . Због стида сам се
додатно умотао у чаршав што је мирисао на нас. Личио сам
на муми]у, само живу.
Пола шест - рекла је моја мајка за коју сам знао да је
до грла закопчана у спаваћицу и боса. Било ми ју је некако
-
жао. Моја мајка је бивша љепотица а Емира садашња, и та
спознаЈа и контраст су ме поразили.
Емира се вратила у собу и скочила да ме одмота . Осјећао
сам се ко ларва у плаценти. Спопао ме смијех. О како сам се
здраво смијао тога раног јутра 1990. године. Судбина није
знала гцје су ми ноге а гдје глава. Насумце је ударала по
свему. Нагло сам се одмотао и погледао је. Протресао сам
косу и пробистрио очи. Требало ми је да будем лијеп и
з аводљив. Открио сам се скроз. Само су ми стопала остала
з апетљана у чаршав. Зграбио сам је и свом силином при
тиснуо уз кревет. Загризао сам у шумицу испод њеног
пазуха и зарежао. Играо сам се силовања. Имао сам осјећај
да бих могао још једну Емиру побиједити . Већ ми је било
.
мало Једна.
Питам се, смотан у облику фетуса , кад завршава срећа, а
започиње несрећа. Зар је могуће да је ово што сам сад
толико несретна, а да је оно било толико сретно и глупо .
Кољена сам скупио до браде и обухватио их рукама да се не
распаднем. Покушавам дубоким дисањем да је истјерам из
себ е. Кад би ме метак нашао - не би ме ни помакао. Само би
се запетљао у ово у мени .
Мјесец дана послије онога што сам назвао силовањем ,
почео је звонити телефон. Тада се телефони нису носили по
џеповима и пијукали попут пилади којој заврћу шију , већ
страшно зврндали, поготово мој . Кад бих преко њега
навукао јастук кмечао би као беба коју неко гуши. Феђа је
звао своју маму, Фатима своју hерку, а брат Мирза сестру.
Покушавали су да иглу у њеном _компасу скрену с мене . Био
сам болестан и паралисан њеним nрисуством у времену и
простору. Поготово nростору. Beh смо били срасли једно уз
друго; ни најбољи хирург нас не би раздвојио. Били смо
23