Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Seite 23

hyтesM

слоја смо дисали. Лустер је већ двије године био мртав.

Beh

се заборавило чему служи.

Сем ме је непрестано нудио да пушим и пијем чај. Све
што се грицка и жваhе изнио је пред мене. Послушна сам
јео,

пио

и

пушио,

више

да

угодим

њему

него

себи.

Хуманитарну помоh је поредао по влажном бетону. Кроз

дим сам напипавао час говеђи нарезак, час хурму или напо­
литанку. У устима се без реда и смисла мијешало слатка и
слано, тужно и весело. Сем ми је дао нов рибарски ранац.
Морао сам га испробати како ми стоји. Гранате су се ту ноh

врзмале око крова куhе али је нису погаl)але. Волим да мис­
лим да је то зато што смо Сем и ја били ту.
Заобилазе ме и прехлада и пролив, све што би ме одвело
куhи на који дан. Досадило ми је да ми изнад главе буде голо
небо. Кући би ове реченице лако текле. Не би се грчиле и
кочиле као глиста на удици. Мисли ми се тупо усијецају у
свеску преко графитне оловке . Кад не знам шта да напи­
шем, оловку загризем до мине, до њене горке сржи. Кога
занима ако кажем да су ми руке прљаве а нокти црни. Да ми
се курац толико смањио од зиме да га једва нађем кад ми се
пиша.

Ова изгризена оловка на којој се од стискања скинула

фарба опет пријети да he стати писати. Моје ријечи су сли­
јепци што се сударају у мраку и мрзе међусобно. Hehy за
инат да ставим тачку.

Драiа Емира

Уколико йоiине.м, знај да ше волим и да шу љубав
односим са собом. Ма ни шрунку ши не осшавља.м. За.мијени
.ме неким друiи.м. Али знај да ше шо не iрле ни .моје руке ни
.моје ноiе и да је шај језик који осјеhаш у усши.ма жилав и
одврашан. Исйљуни ia, йовраши ia. Уколико ши се нешшо
на ње.му свиди - знај да ши шо ја из с.мрши шаље.м лажне
сиiнале да бих ше зајебаво. Уби се за мно.м, не.ма ши йо.моhи.
Дођи .ми бар шако.
Т