Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 22

hутевМ
-За витамине- рекох.- Још ме држе. Не пуштају.
- Па потроши их - рекла је.
-Прво да их залијемо, шта ћеш?
- Шток.
Сједили смо прилијепљени једно уз друго и пили.
Било је вруће и пуно влаге. По ваздуху су могле пливати

рибе. Сто педесет душа се испаравало и викало у исто ври­
јеме. Прво је долазио слој мириса , слој вике, па слој музике.
У Звоно се петком није улазило него увлачило. Постранце
смо мигољили према шанку. Иза шанка је стајао Сем и једи­
ни се осј