Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 200

hутевМ етичким , и са социолошким, и низом других контекста религије и моhи религијских институција, тај поступак ослоњен на Библију комбинира и са типично моде­ рнистичким начинима конструирања поетског текста. То открива и Вешовиh у пјесниковом спајању апстракције и . . сензациЈе ЧИЈИ резултат лежи у »изненадном спрезању раз- далеких свјетова које у нашем обичном осјеhању ствари дијели бездан, тако да се остварује дисонантна напетост у слици и нелагода у духу читаочеву јер , по Фридриху 63 , такве слике читалац не може до краЈа асимилирати, не може се . . навикнути на њих, увиЈек остаЈе у њима окус имагинативног 64 насиља. « Спајање оног што се чини неспојивим у Крањчевиhа није резултат само нове поетске технике , оне КОЈУ на хоризонт пјесништва доноси импресионистичка и симболистичка поетска пракса у свијету. Тај спој неспојивог долази код овог ПЈесника и као ре з ултат љеговог иновативног погледа на метафизику којему је циљ потпуни лом културне пара­ дигме, јер се у Крањчевиhевој поезији теоцентрична ме­ тафизика замијенила антропоцентричном , а метафизички се дискурс суочио са . хисториЈским, политичким, социо- лошким и читавим низом других дискурзивних пракси . А то је и омогуhило овом пјеснику сйајање несйојиво2, не само на разини поетског поступка , веh и на разини осјећајности и у семантици пјесме. У настојаља да поствари митске струк­ туре и пометафизичи људску стварност, да ту стварност види као метафизичку чињеницу и да метафизику представи као стварносни факат, Крањчевиh постаје пјесник лома укупне културне парадигме на јужнославенском простору. Видљиво је то не само у наведеним пјесма него и у Lucidi intervali, гдје се један тренутак унутар фантастичног оквира претаче у . визиЈу оностраних . МЈера и . МЈерила супрот- стављених овостраним, политички и идеолошки заснован­ им. При том, свијет се држи на два стожерна појма: круни и новцу, при чему унутар песимистичне визиЈе политичка и економска моh постају онтичким принципима свијета док се књи:Zа йовијесши што су је йисале божице двије: Исшина и Правда , развија као докинуhе Правде. Отуд