Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 201

вићевој фантастичкој визији смрти и поретка вриједности у . . ЊОЈ, правда испуњава у ОНОЈ . . . ироничНОЈ сцени у КОЈОЈ гро- фовска моћ с овог свијета нестаје пред логиком смрти, јер rроф с којим у смрти лежи лирски субјект пјесме - брже труне. То је потпуно скептична нада у правду која је, према овој Крањчевиhевој пјесми, засйала нд йрвој сшраници књиzе йовијесши, одонда хрче и йјесму свемира квари, па је пјесма успјела искомбинирати, укрстити модернистички . скептицизам и митско предање о смрти као часу спаЈаља људског и божанског, као часу у којем се људско враћа свом Творцу. Зато у потпуно песмистичном финалу пјесме, само . . . смрт значи испуњење правде, Јер у ЊОЈ скупа спаваЈу оро и бијели :Zолуб, а :Zолуб у орлову йерју. Овакав поглед на смрт и посвједочује Крањчевићев концепт антропоцентричне метафизике, а слика рајске хармоније и мира испуњена је . . заправо критичким тоновима nрема хиЈерархиЈском поретку моћи који управља свијетом и твори њеrову повијесну . дименЗИЈУ· Но , из таквог погледа изникао је Крањчевићев етички активизам. Он препокрива укупно њеrово пјесништво: и метафизичку, и социјалну, и егзистенцијалну, и политичку, и повијесну његову димензију. Па и кад пјева о природи које се међусобно ждере и храни, он је етички активист и хуман­ ист, пјесник до краја одан модернистички схваћеном естет- . . ском утопизму и његовом увЈерењу да умЈетност хуманизира . . . . човЈека и његов свиЈет, да се у ЊОЈ херменеутички очитуЈе Смисао, те да се у њој очитује телеолошки сврховит ход људског духа кроз вријеме. А то значи да је Крањчевиhево . . ПЈесништво уз сву СВОЈУ скепсу отворило преко овог етичког активизма основне постулате поетике модерне на јужнославенском говорном подручју. То му је омогуhио пос­ тупак хибридизирања поетичких концепата њихово синтетизирање са модернистичким 20. вијека и скептицизмом који доноси двадесети вијек. Унутар такве синтетичне и син­ тетизирајуће, хибридне поетике, поезија овог пјесника усли­ јева да споји хисторију и метафизику, да их испреплете тако да се библијске митске структуре хисторизирају и поствару­ ЈУ, као што се стварност издиже, кроз исусовски постамен­ тиран етички активизам, до разине митске креације, да би се . . на другом свом полу хисториЈа ВидЈела као простор трагеди- је коју производе различите институције моhи. Тај антиу- 192