Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | страница 198

Ово давање људских мјера боговима и монотеистичком Богу, који је сиједи, изморени Свјешлоноша и којем се мрача лице, те окретање перспективе у поимању метафизике, пер­ спективе према којој је човјек креирао своја божанства швореhи небеса и боiове као чудне сјени шшо их сшрах и варка сйреде, представља оквир поетске драме у којој је посљедњи човјек постављен у центар космоса. Такав човјек као централна функција укупног космоса, тај йосљедњи човјек, на одру свијеша издишуhи Адам, творац је земаљског раја, Еденовоi йалоi царсшва, онај који је до небеса йрви спреман да Бо2у руку йода, да би на концу постао, заправо, носилац основне ријечи у космосу. А то значи да је библијска божанска прва ријеч у визији апокалипсе . замиЈељена посљедњом . човЈековом . . риЈеЧЈУ - упитником уписаним у лед, гдје је лед и дантеовски симбол пакла, али, на другој страни, и симбол материје која није трајна, баш као што није трајна ни људска егзистенција. Међутим, Задњи Адам није велика пјесма само по овом обра ту који је богоцентричну метафизику замијенио љеним антропоцентричним поимаљем, веh и зато што је ова пјесма сва преточена у драму. Та драма се остварује понајприје као драма . . . простора КОЈИ се урушава, при чему Је таЈ простор немислив, јер је космички бескрајан, па га Краљчевиh пред­ стваља језиком земаљске йросшорносши, баш као што је језиком шраiедије предстваљена митска незамислива прича о апокалипси. Потом се драмски интензитет пјесме спушта у Адамово тијело, које је све у акцији, у грчевима, трзајима, . покретима, при чему сваки од покрета из егзистенциЈалног сели у метафизичко. Зато Краљчевиh и може у својим поређељима Адамову тјелесност имагинативно поредити са метафизичким мјерама: На шврди лед му мршва 2лава йада Ко йишање шшо одiовора нема. Тек iорки iрч - ко оцјена божансшва. Та глава која йада ко йишање шшо нема одiовора, и шаЈ 2рч који постаје оцјена божансшва јесу докази Краљ­ чевиhевог поетског мајсторства. Наиме, поређељима су доведени у блиску везу тјелесна и апстрактно, при чему умируhе људско тијело постаје мјером космичке сврхови­ тости и оцјено.м божанског креирања односа у космосу. 189