Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 197

културе учини творачким елементима људског друштва. Зато његова фигура романтичарског генија и јест до макси­ мума хибридизирана, па се она полиперспективност у засни­ вању пјесме на разини њене коначне изведбе показује као културална синтетичност. На тој основи овај пјесник и долази до модела културалошке . ПЈесме у . . КОЈОЈ заснива - - иоешску - . хисшорu]у - меша .. физике, а библијске митске структуре подређује поетској имагинацији. Његов Задњи Адам управо је таква пјесма. У њеној подлози је митска прича о Апокалипси и библијском првом човјеку, али Крањчевиh библијску теоцентричну утемељеност . . замЈењуЈе антропоцентричном, па се . намЈесто божанског погледа на апокалипсу у Задњем Адаму развија људски поглед и с њим усклађена драма. У поводу ове пјесме нужно је нагласити да је Крањчевиhева поезија највеhим својим дијелом, у ствари, заснована на антропоцен­ тричном погледу на библијске митове и метафизику. У Задњем Адаму Бог не добија само људски лик, него и границе људских моћи, а метафизика се представља као хисторија различитих концепција Бога, да би се на концу показала као антропоцентрични конструкт: Мру бози! Чудно, како брзо блиједе Те сјени, шшо их сшрах и варка сйреде Под Хи.малајом ил на води Нилу, На йијеску йусше, на Оли.мйу zори Ко Молоха или чаробну идилу. Кад човјек йоче да небеса швори, ... Апокалипса је, надаље, тренутак у којем не умиру само политеистички богови него је и монотеистички Бог . занијемио: Та исша никад невиђена усша, Шшо некада су живошворно рекла: »Нек буде свјешло«- и шо свјешло би, Та исша никад неви!Јена усша Заније.мила су; крвца шшо је шекла Кроз жиле свијеша с.мрзну се и сусша, А земља бје ко сшожер ледени... Свјешлоноша се и