Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Seite 194
hутевМ
Вешовиh у поводу Крањчевићеве пјесме гдје се разговара са
књи2ом йовијесши рода моzа, »посредством језика бива
осамостаљена од пјесника, постала Ue) нешто као одијелито
биhе са сопственом свијешhу«, и ако је суза исказ јавне емо-
.
.
.
ЦИЈе, онда она постаЈе темељно средство комуникациЈе са
укупном друштвеном сценом, њоме се и спознаје и дефини
ра како индивидуално тако и колективно повиЈесно искуст
во. Али та иста суза, као што би рекао Вешовиh, блејковско
духовно биће, резултат је укључености у свијет и живот па
је она нпр. у пјесми Свељудски храм добила и статус
космичкоr симбола. У том смислу Вешовиh интерпретира
стихове из пјесме Свељудски храм, гдје »управо та свемирс
ка суза искрсава као ванредна поента:
Нијемо се йоврха олшара суза ко смрзнуша кочи
Алфа у Колима Малим.
Сузом пјесник припитомљава космичка пространства,
.
чини људски схватљивим све што Је далеко и недохватна, па
је у том смислу дубоко погођена овдје употреба научног
назива за Сјеверњачу; то Алфа које је и слово и ријеч, та
апстракција отима нам бивство, удаљује ra од нас, а суза нам
га враhа, укључује га у људски свијет; утјеловљује се у овој
.
.
слици судар СВЈетске студени са људским настоЈањем да се
сузом освоји за себе хладни космички храм, да се сузом
загрије његов бешhутни стовјеки темељ.« 60 Међутим, ово
Алфа сузу чини текстуалним симболом свијета и космоса,
тако да суза спојена са звијездом Сјеверњачом, бивајући при
.
.
.
.
FB