Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 195
hутевМ
Та полиперспективност до пуног израза доћи ће у пјесми
Eli! Eli! Lama azavtani. Испитујући смисао Исусове жртве,
Крањчевић укршта у овој пјесми мит и хисторију ,
метафизику и социјалне основе друштва , морал и институ
ционалну хијерархијску моћ да би на концу Голгота, као
метафизички и вјерски топос, постала симболом патње
човјека у времену. Зато и јест до краја трагички интонирана
. .
слика према КОЈОЈ :
Прошешала се йовијесш у срамошничкој хаљи,
И шшо смо небу ближи, све од неба смо - даљи.
И док први стих преко персонификације визуализира
трагички
.
садржаЈ
.
повизести
и
.
свиЈест
да
њоме
управља
безочна моћ, други стих садржину повијести мотри из мит
ског обећања, из кршћанског концепта времена које његов
садржај схвата као долазак Спаса . Смисао жртве за
човјечанство и човјека, претворен је у кршhанску арену
унутар које царују моћници, а Бог у повијесном ланцу зби-
.
.
вања постаЈе предметом политичке манипулације:
И дерала се дружба од :Zадне сшрасши йјана;
Ми убијамо, Боже, све збо:Z шебе- Хосана.
Тако је Бог у политичкој манипулацији сведен на разину
идеолошке пароле , а Крањчевић метафизичку наду оцртава
сликом шајно:Z вјешриhа који на Голготи понавља Исусове
рије чи. Eli! Eli! Lama azavtani јест пјесма која критизира пови
јест са стајалишта библијског обећања исусовске жртве и
универзалног хуманизма, при чему у
саму жижу критике
улази , заправо, религијска институција и с њом усклађена
хијерархијска моh. То укрштање повијесног, социјалног,
етичког и хуманистичког резултира мозаичком структуром
.
. .
. ..
.
ПЈесме у КОЈОЈ сваки дистих постаЈе сликом у КОЈОЈ Је присут-
на критика повијесних садржаја, критика
фукоовски
схваћене паноптичке, капиларне моћи институције. Зато се
може рећи да је Крањчевиh йобуњени йјесник, нека врста
камијевски схваћеног побуљеног човјека , који настоји разд
војити моћ институције и библијско обећање , јер је увјерен
да
се
у
.
митскоЈ
.
нараЦИЈИ
налази
првотна,
елементарна
.
суштина хуманизма и етичке утемељености егзистенциЈе.
186