Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 195

hутевМ Та полиперспективност до пуног израза доћи ће у пјесми Eli! Eli! Lama azavtani. Испитујући смисао Исусове жртве, Крањчевић укршта у овој пјесми мит и хисторију , метафизику и социјалне основе друштва , морал и институ­ ционалну хијерархијску моћ да би на концу Голгота, као метафизички и вјерски топос, постала симболом патње човјека у времену. Зато и јест до краја трагички интонирана . . слика према КОЈОЈ : Прошешала се йовијесш у срамошничкој хаљи, И шшо смо небу ближи, све од неба смо - даљи. И док први стих преко персонификације визуализира трагички . садржаЈ . повизести и . свиЈест да њоме управља безочна моћ, други стих садржину повијести мотри из мит­ ског обећања, из кршћанског концепта времена које његов садржај схвата као долазак Спаса . Смисао жртве за човјечанство и човјека, претворен је у кршhанску арену унутар које царују моћници, а Бог у повијесном ланцу зби- . . вања постаЈе предметом политичке манипулације: И дерала се дружба од :Zадне сшрасши йјана; Ми убијамо, Боже, све збо:Z шебе- Хосана. Тако је Бог у политичкој манипулацији сведен на разину идеолошке пароле , а Крањчевић метафизичку наду оцртава сликом шајно:Z вјешриhа који на Голготи понавља Исусове рије чи. Eli! Eli! Lama azavtani јест пјесма која критизира пови­ јест са стајалишта библијског обећања исусовске жртве и универзалног хуманизма, при чему у саму жижу критике улази , заправо, религијска институција и с њом усклађена хијерархијска моh. То укрштање повијесног, социјалног, етичког и хуманистичког резултира мозаичком структуром . . . . .. . ПЈесме у КОЈОЈ сваки дистих постаЈе сликом у КОЈОЈ Је присут- на критика повијесних садржаја, критика фукоовски схваћене паноптичке, капиларне моћи институције. Зато се може рећи да је Крањчевиh йобуњени йјесник, нека врста камијевски схваћеног побуљеног човјека , који настоји разд­ војити моћ институције и библијско обећање , јер је увјерен да се у . митскоЈ . нараЦИЈИ налази првотна, елементарна . суштина хуманизма и етичке утемељености егзистенциЈе. 186