Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 193

hyтesM
У том интертекстуалном дијалогу са библијским митским
структурама настају и понајбоље Крањчевиhеве пјесме :
Задњи Ада.м, Eli! Eli! Lama azavtani?!, Мојсије, Хрисшова
слика, Quertura итд. Све су оне, заправо, особено уздрхтало,
готово грчевито етичко пречитавање библијских митских
структура, али истодобно с тим, оне су и етички коментари

.

..

.

.

повиЈести у КОЈИМа очигледним постаЈе да Је институцио нал-

изација библијске ријечи условила пад светог језика у поли-

.

тичко

подручје

са

строго

.

проведеном

.

ХИЈерархизацИЈОМ

институционалне, тј . политичке моћи.

Такав поглед и образује пјесму Eli! Eli! Lama azavtani?!, да
би се у Мојсију свето суоучило са повијесним и политичким
кроз

приказ

.

драме

гениЈа

суоченог

са

колективном

духовном инертношћу и тежњом колектива да се ропски

.

.

.

.

ПОДЈарми сили времена, намЈесто да МОЈСИЈевски креира ври-

јеме. ЗадњиАда.м је својеврсно етичко пречитаваЈ:Ье људске
повијести из оптике библијског обећања апокалипсе, а
Хрисшова слика пак симбол распеhа пречитава из љегове
институционалне злоупотребе, да би
врста

увода

у

драму

.

човзечанства

Quetura

казана

из

била нека

перспективе

постаља, из трена у којем Адам и Ева након сагрешења
спознају свој сполни и људски идентитет, тј. добијају људску

самосвијест. Али, овакви оквири за интерпретацију наве­
дених пјесама не говоре довољно о Крањчевиhевом пјес-

.

ничком мазсторству.

Да би доказао пјесникову језичку прецизност и пјеснички
гениј, Вешовиh је анализирао два важна елемента његове
поетске стратегије. Први је начин на који Крањчевић шири
симболички самисао сузе у својој поезији. Она ће, према
Вешовиhу, од исказа хисторијске пјесникове свијести пре­
расти у космички симбол. Други елемент који Вешовић
наводи

.

Јесу

различите

гесте,

.

трзаЈИ,

покрети,

различити

облици акције који динамизирају ову поезију вазда се из
овостраног селећи у онострано, из повијесног у мета­
физичко nодручје егзистенције.
Крањчевић је пјесник поетског дијалогизма, љегова
поезија сржно живи од обраћања другом, од потребе да се
другом саопhи емоција, етички став, нека идеја, да се тај
други увуче у дијалог о пресудним питањима свијета~ Ту се и
налази извор етичког активизма његове поезије. Ако суза

.

.

.

.

као израз ПЈесникове хисторијске свиЈести, како закључује

184