Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 192

hутевМ уназад, начинио неку врсту ретро корака да би опетовао смисао библијских обећања измичући их свакој врсти инсти­ туционалне интерпретације и институционалне хијер­ архизације. Тај ретро утопизам, та тежња да се повијесни садржаји остваре као библијско обећање Едена, показује, заправо, ону напријед поменуту могућност Крањчевићевог синтетичног поимања различтих концепција времена. У овој пјесми митско надвријеме, тј. метафизички концепт . . взечности и нововзековно поимање времена као напретка . . духа, ума и еманципације човЈечанства - творе неку врсту крањчевићевског временског универзума. Вијек iрми, рећи ће Крањчевић, йросвјеша йраво буди/ Људсшво xohe йолуiу:- шу је iвожђе/ Јаче од жезла. На тој основи Крањчевиhева поезија потврђује своју . . . . еманципаторску гесту у КОЈОЈ се утопиЈски дух просвзетите- љства складно спојио са утопијским духом Библије, па је ово . . поезиЈа КОЈа у . . своЈОЈ интертекстуалности и интер- дискурзивној обухватности унутар меморијског обнављаља . . ~итских предања спаЈа та предања са нововЈековним просвЈетитељским утопизмом. Међутим, Крањчевић није само због тога врстан пјесник. Он је то прије свега зарад начина на који конструира поет­ ску слику и гради поетски језик. Пјесник максималне хром- . атизације . . и визуализације Језика, његове аудитивности и олфактивности, Крањчевић и у овој пјесми у максималној . МЈери визуализира митске структуре, колико на . другоЈ страни динамизира емоције и садржаје времена. У пољуђењу Божијег и обоготворењу човјечијег дјела, он показује да је радник средио расклимане шочкове божанске креациЈе. На тој основи визуализирана је митска предаја о постању свијета, о Божијем раду у шест дана, да би након тога дуги вјекови били стални људски рад на Земљи као некој врсши Божијих кола, па је у позадини слике присутна идеја кре­ тања кроз вријеме као идеја кретања кроз простор. У том опростореном времену и овремењеном простору Божја идеја стварања је матер~јализирана и пољуђена унутар врло динамичне слике са ВЈештим интертекстуалним утеме­ љењем. А ту се показује још једна одлика Крањчевићеве поетске имагинације. Она је, наиме, вазда интертекстуална, . . што значи у максимално) МЈери културолошки постављена, . а самим тим мемориЈска. 183