Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 182

просвјетитељског модела књижевне праксе 48 , колективним проблемима, прије свега проблемом конституирања иден­ шишеиlа ешникума и потрагом за основама националне иде­ ологије. Отуд су и Бу2аркиње, као и сва књижевност ова­ квог поетичког модела, пресудно обиљежене вишеструком функционализацијом књижевног текста: идеолошком, политичком, моралном, одгојном итд . Бу2аркињама се , зап- . раво, у контексту хрватске поезиЈе и суштински довршава дух романтизма, или поетички проЈект уљепшаног реализ­ ма, како га дефинира Цвјетко Милања у студији Хрвашски роман 1945-1990. Када се има у виду да је у хрватској кљижевности роман- . . . . тизам ~БОЈУ в~риЈаЦИЈУ има? у илиризм~ и његовоЈ панславенскоЈ и панЈуrославенскоЈ идеолошкоЈ постаментиранос­ ти, онда је јасно да је Крањчевић у поезији, као што је то учинио Шеноа у романима, урадио онај посао који је треба­ ло да доврше романтичари. Наиме , овај пјесник је самоосви­ јестио етнички идентитет, кодифицирао језик пјесништва, а његов се конструкт хрватског етничког идентитета из Бу2аркиња не заснива на искључивости херојске културне парадигме и с њом усклађеног модела колективног пам­ ћења, како је то у остатку романтизма на јужнославенском културном простору. Напротив, овај пјесник носталгичним тоновима чежње за прошлошћу као аутентичним обликом . постоЈаља етничког идентитета, . придодаЈе . меланхолИЈУ изниклу на фону свијести о трагичности повијести и њеном рушилачком духу, па се трагови прошлости виде у контек­ сту опомене за садашњост и будућност, а нису само пуки романтичарски извор херојског надахнућа. Ако се у дијахронијској оси пажљиво анализира херојска култури~ постаЈе парадигма Јасно да се на . Ј~жнославенском осваЈачки, односно простору, онда колонизаторски Други у њој често конструира као религијски Други. Не без доди FB