Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 183

. . . . . . границе , Јер Је носилац велике идеЈе, ТЈ . утопијске проЈекци- је будућности. Отуд се херојска културна парадигма, попут сваке друге утопијске конфигурације , појављује, што би рекао Михаил Епштајн за природу утопија, као ок.уйашор будуhносшu. 50 Крањчевић је један од ријетких пјесника јужнославен­ ског простора који је , баш због исусовски утемељене, универзалистички конципиране . етике . . из коЈе мотри . садржаЈ повиЈести одрекао смисао хероЈске културне парадигме као темељног креатора садашњости и будућности. Очигледно је то чак и на експлицитној разини , нпр. у пјесми Јашаzану, али и у Мојсију, када се ова пјесма чита као алегорија о вођи . . КОЈИ изводи народ из ропске садашњости у утопиЈску про- јекцију слободе будућности . Наиме, пјесникова верзија митске фигуре Мојсија није утемељена на безусловности ;вјере у циљ, већ је његов Мојсије саздан од сумње у идеале, при чему је сумња и темељни услов његове смрти. Али , ако је пјесма Јашаzану антиепска, иронијска верзија културне нарације о садашњости као нехеројском добу, Мојсије је . . . . . ПЈесма у КОЈОЈ одзвања драма двадесетог ВИЈека , ГдЈе се на интертекстуалном призиву библијског мита, Мојсије из митске надвремености и апсолутизма метафизичке поста- . . ментираности спушта у релативизам МЈера и МЈерила пови- . . . Јесног времена и , ЈОШ приземниЈе, у релативистички смисао политичке акције. А то значи да је Крањчевић, иако пјесник исусовски конципиране етике и наде, истодобно и пјесник сумње, . . од коЈе сржно и живи његово ПЈесништво. Посматран из такве перспективе, он, заиста, јесте пјесник који је у контексту хрватске и босанскохерцеговачке поези­ је раздијелио традиционално и модерно, да би како су то с правом примијетили и Матош и Крлежа, али и низ других интрепретатора његовог поетског опуса, био зачетником модернизма. Матош сматра да »Крањчевић трпи од прас­ тарих болова, али у новом облику. Патолошка форма његове патње је нервоза. Он је пјесник нервозе и нерава , и ту је модерност његова више но у његовој рефлексији. Због нервозе тај неуропат није пластичан , цртајући - како то добро опажа г. Марјановић - увијек само гибање и покрет, никада мир правог пластика. Због нервозе тај стил је много sоисп. Михаил Епштајн: Постмодернизам, Београд, 174 2000.