Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 181
hyтesM
садржине . мотри
из
трансвремене,
симболичке оптике
исусовског хуманизма. Али, у цитираном пасусу из писма , он
не мисли о тим различитим концептима времена, већ о оном
чувеном дилтајевском zeitgaistu, духу времена које обликује
не само стваралачки израз и укус него и сензибилитет, кул
туру у цјелини и сваког ствараоца понаособ. Отуд
Крањчевић и јест у пуном смислу тог појма пјесник са вре
менске границе, али и пјесник са културалне границе . Кад
подцртавам ову временс~у границу, онда не мислим само на
сусрет духа деветнаестог и двадесетог стољећа и тадашње
узаврело
испреплитање
књижевних
стилова
на
простору
интерлитерарне јужнославенске заједнице . У том сусрету се
преко Крањчевићеве поезије открива и додатна димен