Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 180

hyтesM Енвер Казаз КРАЊ ЧЕВИЋЕВА СИНТЕТИЧНА ПОЕТИКА У четири пјесничке збирке, Бу2аркиње (1885), Изабране йјесме (1898), Трзаји (1902) , Пјесме (1908), Крањчевић је пјесник хибридне, синтетичне поетике у којој се сабирају . . . поставке наЈважНИЈИХ деветнаестовЈековних поетичких мод- ела, али и отвара простор за модернизам који he обиље­ жити двадесето стољеће. Способност укрштања поетика доказује да овај пјесник надраста сваки уско схваћени сис­ тем поетичких конвенција како би пјесму прилагодио властитом стваралачком импулсу и природи свога талента, али и нечему изван и изнад тих категорија. То изван и изнад стваралачког импулса и талента наглашава и сам Кра­ њчевић у једном писму Крсти Павлетићу: »Тешем и све йрекрајам и окреhем амо и шамо, али неhе не2 овако, како срце xohe, йа нек буду йјесме моје одраз душе и времена које им йечаш даје. <С+7 Крањчевиh образлаже да је радио на . . . Језику ПЈесме, тесао њен Је зик, њен ритам, синтаксу стиха и организацију строфе, йремешао амо и шамо у стваралачком процесу, али и да поезиЈу схвата душе колико као исказ срца и толико и као одраз дилтајевски схваћеног духа вре­ - мена. Управо је вријеме кључна категорија у његовој поезији и то не само вријеме схваћено у виду повијесних збивања, која . су за ПЈесника у пјесми стања . - увиЈена у срамошничку хаљу, како поцртава Eli! Eli! Lama azavtani . . етхоса, вријеме већ и у смислу кретања духа, . КОЈе Је . креациЈа космолошког Принципа, односно концепт који обећава долазак Спаса или нововјековни концепт времена као напретка ума. Стога ваља одмах нагласити да је Крањчевић пјесник вишеструких концепција времена. Код њега је вријеме истодобно и метафизичко, и повијесно, и митско, али и психолошко, при чему 47 сваку од набројаних форми Нав. према: Иво Франгеш: Ријеч што траје, Загреб, 171 времена 2005, стр. 175. и њихове