Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 161
hyтesM
Бој ка Смиљанић-Ћикић
КЊИГА МРТВИХ
СМИЉАНИЋА У САРАЈЕВУ
Када је умрла моја последња сарајевска тетка
лепотица
Наследила сам нешто скупоценог порцулана
и брдо фотографија
Више нема никога ко би ми рекао:
Ко су ти момци у великим црним шеширима
И витке девојке на сарајевским улицама
Једва препознајем једног младог ујака
на дубровачким капијама
Међу сликама крхка књижица боје дувана :
»ЧИТУЉА СМИЉАНИЋА У САРАЈЕВУ«
Никад нисам видела ту књигу
Нити је ико помињао њено постојање
О смрти се не говори међу васпитаним светом
»не буди неук усна«
Каже мој син када поменем смрт
Полако готово са нелагодом отварам
Књигу мртвих што личи на пергамент
Нижу се имена мртвих Смиљаниhа
И ни једно ми не значи ништа
Последње које је уписао мој деда св-ојим
Лепим рукописом који смо сви наследили је
КО БИЉКА
Из мрака година и сеhања израња прича о
ковиљки
Жена једног од синова умрла од туберкулозе
лепотица
Тај исти син после
he
се још једном оженити
.
лепом девоЈком
Коју неhе убити туберкулоза
него Лубуриh
Видела сам на некој плочи жртава фашизма
њено име
154