Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 146

hyтesM
.

.

рашчупани и ПИЈаНИ у црним МаЈИЦама

.

.

МОЈе опустошено срце ЈУРИ с њима и урла

постала сам разбарушени тинејџер
постала сам скеЈтер
постала сам двоЈе наркомана
не купам се

пишам иза ћошкова
и чекам да сване

постала сам луда животиња
гладна животиња
тиг ар

шишмиш
вампир

.

.

гавран КОЈИ кљуца кост краЈ меснице

.

.

.

.

пас КОЈИ злослутно завиЈа и запишава СВОЈУ територИЈУ

заљубљени манијак

.

.

КОЈИ прогони средњовЈечну невину неуротичарку

да јој у наборима поцијепане хаљине са којом би

.

.

.

Је наЈрадЈе задавио

открије бесмисао љубави
Мастурбирала сам вичући твоје име док сав

.

комшилук НИЈе почео да те дозива

Радила сам разне просјечне гадости као
и сав свиЈет око мене

НАДОПУЊАВАЊЕ
Осјећаш ли се као стари ормар у којем ствари
већ имају свој мирис
с тобом је готово

љушти ти се боја по ћошковима
расушен си

ишкрипиш

док мала дјевојчица изнутра вади бомбоне

.

.

Једино слатко што Је преостало
у црвоточном дрвету

Због овог плачеш или се прави