Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 147
hутевМ
и што твоје тајне садржине слабо кога маме
.
душа Је сада гола
а душе сада можда више и нема
Али имаш иза леђа хладан зид
.
.
на КОЈИ наслањаш своЈе срце
између тебе и њега у дубоким слојевима прашине
и заборављеним стварима које су склизнуле
.
ка нигЦЈе
спава љубав
на којој вам завиде преостала три гола бијела зида
у ЧИЈе су празне груди закуцани клинови
.
на КОЈИМа не виси ништа
Тако гледаш и размишљаш
увијек постоји веће разочарење
чак и од твог
.
.
празниЈе груди чак и од ТВОЈИХ
.
и наслањаш се на зид КОЈИ се сигурно не може срушити
Је л ' да се не може срушити?
ЗАМАЧИЋА
(Амелији)
Ево овако
Ј а сам тетрапак
У тетрапаку станује млијеко
Млијеко је моја душа
Коју сад пију докоњаци
А кад попију бациће га
У канту за смеће
Остаће неколико капи
То је за тебе гладни мачићу
За твој мали језик
142