Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 145

hутевМ
.

Једногсунчаногдана

.

.

док су краЈ мене пролазиле двизе младе

.

.

и живахне дЈевозке
са ушиљеним сисама
са малим гузицама

са брбљивим језицима
оне и сунце и свиЈетлост
и онда ништа

Надала сам се да ће ми још једном проћи кроз главу

..

она клупа кад сам наЈЈаче што сам могла

обавијала ноге око тебе
неки манијак је вирио на нас иза стабла
клинци су добацивали са моста
читав свијет је био узнемирен уздрхтао и напаљен
а Ја сам по хиљадити пут схватила да те волим

не због тврде клупе

не због перверзњака који је издркао по стаблу
не због тога што сам с тобом доживљавала
узастопне оргазме

Него због живота и смрти
КОЈИ су имали неке везе с нама
као и сунце
као и распаљени удови

.

као и ријечи

као и ћутња

..

.

.

као и врисак наЈЈачи наЈстрашниЈи

.

Јачи него на породу

болнији него одлазак у четрдест и седмој
Само сам хтјела тога опет да се сјетим

.

.

.

.

ЈОШ Једном и ЈОШ Једном

.

.

И ЈОШ Једном

Зато сам се родила поново
И уопште ми није досадно

ИЗАПОНОЋИ
Иза поноћи разни шишмиши излазе напоље

двоје старих наркомана хоће појести масну питу

.

тинеЈџерка с истетовираним срцима на рамену

.

клинци КОЈИ вриште

140