Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 144

hyтesM Знала сам дјевојчицу која је мислила да ће кад научи пливати отnливати далеко уловити рибу стоnити се . с њом и ОСЈетити како море тако обухвата тијело да не боли ниједан . покрет НИЈедан ударац Знала сам дјечака који никад није научио пливати јер се бојао да ће вода толико ући у њега да више неће бити ништа друго унутра Зашшо је шако несрешан мислила је дјевојчица која више није била дјевојчица Зашшо је шако несрешна мислио је цјечак који више није био дјечак za Иди ша.мо 2дје ши сйава срце да йробудиш писало је на зиду празне собе коју сам сањала БИЛО ЈЕ ОВАКО Било је овако Умрла сам у четрдест и седмој . иста она искра свиЈетлости каква ми се понекад привиђала у ваздуху и по зидовима . . . летЈела Је око МОЈе главе и онда ушла Она у главу и глава у њу И дан је био округао и сунчан . . . као и глава као и свиЈетлост коЈа ме Је одвела Рекла сам .. Јеби га" Нисам nомишљала да ли је свијетлост анђео је ли добра или лоша . СМИЈе ли се псовати пред њом ни гдје ће ме одвести Само сам рекла "Ј е би га" полугласно . и знала сам да Је то то Цијели круг Затворен у сред главне улице 139