Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 143

hутевМ

Тања Ступар Трифуновић
О ДЈЕВОЈЧИЦИ И ДЈЕЧАКУ
Иди ша.м.о iдје ши сйава срце да

ia йробудиш

мудрости висе по излозима окачене као веш
и укварене промаЈОМ

пјесма их уз језичку игру треба садржавати
да би била ваљана
тако полемишу пјесници док преврћу празне чаше
по рукама

Објасни .ми како да не боли
кажеш

све друzо .можеш и йреhушаши и.ма йревише ријечи

-

-

-

заzлављених у шво.м zрлу

све друzо .можеш йреhушаши

йревише је досадно

-

.

-

иревише .мало расше вре.м.еЈ-Ш КОЈе се зове наше

Нисам препознала тренутке
нисам укрстила мудрост и игру

нисам поништила бол
нисам знала написати

те ријечи које би нас лишиле
згуснутог пјеска ништавила које вучемо свукуд са собом
Зашто не знам ништа више осим приче

.

.

.

О дЈеВОЈЧИЦИ И дЈечаку

Знала сам дјевојчицу која је хватала лептире
и мислила да им се неће стрести љепота са укочених крила
знала сам дјечака који је ловио бубе и мислио

да њих не боли кад их гнијечи јер су тврде и црне

Знала сам дјевојчицу која се толико плашила усамљености

.

.

да никад НИЈе остаЈала сама

а опет јој је у ушима неподношљиво зујала самоћа
Знала сам дјечака који се увијек играо сам

.

и плашио се друге дЈеце

138