Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | Page 108
hyтesM
.
игра
своЈе
значење
у
зависности
од
постављене
пред-
ставе/игре . Овдје је стриктно позиционирање немогуће јер
нема координатног система . Трактатус је промишљен
унутар еуклидског простора, Истраживања су ближа квант
ној механици! На једној страни машина на другој органи
зам/живот.
"Представити један језик значи представити животну
форму ... има безброј различитих начина примене свега
онога што зовемо 'знаци', 'речи' , 'реченице'. И та мно
гострукост није ништа фиксирано, једном за увек дато,
него нови језички типови, нове језичке игре, како бисмо
.
.
.
могли да кажемо, настаЈу, а друге застареваЈу и падаЈу у
заборав. Изразом 'језичка игра' треба овде да се истакне
.
.
.
чињеница да Је говорење Језика део Једне делатности или
животне форме." (2,23).
Сама Витгенштајнова концепција језика као скупа је
зичких игара необично је слична концептуалној умјетностlt5
. .
.
у КОЈОЈ, за разлику од класичне , сама констелациЈа предмета
даје значење. Односно, језичка игра трансформише иден
тичне ријечи/имена у зависности од контекста у различита
значења.
Паралела језик-игра и сама је вишезначна, а Витге-
.
.
.
нштаЈново поимање игре, а дакле тиме и Језика, више Је него
отворено
.
.. Шта
су границе томе појму? Шта је још увек игра а шта
није игра? Можеш ли да наведеш границе? Не. Понеку
можеш да повучеш, јер ниједна још није повучена .. Како
бисмо онда неком објаснили шта је ига? Мислим да ћемо
му игре описати, а опису бисмо могли да додамо 'то и
слично, назива се играма'. А знамо ли и ми сами више?"
(2, 68. и 69).
Међутим, управо ова немогућност дефинисаља иманент
на је игри јер би "игра" која би била потпуно ограничена
одређеном дефиницијом престала бивати игром. Наравно,
ово никако не значи и потпуно одсуство правила. Правила у
језичкој игри Витгенштајн назива граматиком и то тако да
правило назива путоказом. Не у смислу категорија истини
тог и лажног, односно не у смислу њиховог метафизичког
утемељења. Она једноставно јесу. Смисао правила као
путоказа видљив је из његовог слиједеhег поимања језика.
•sвидјети скицу бр.
2 у прилогу.
106