Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 1 | страница 107

hyтes~
Основна разлика између Трактатуса и Истраживања у
схватању језика јесте у томе што теорија "одсликавања н
постављена у Трактатусу претендујуhи на апсолутно
објашњење језика у Истраживањима представља само једну
димензију језика. Језик стога није (само) слика , једној
тачки/предмету не одговара само један појам. Остензивно

поучавање ријечи(ма) (чак и у смислу) употребе предмета
није довољно да објасни језик . Односно није довољно за
објашњење језика као цјелине. Оно може бити тек при­
према. Напротив, у језику се започиње игром, сматра
"касни" Витгенштајн.
11 ••• можемо да замислимо да је цео процес употребе речи

у (2)44 једна од оних игара помоhу којих деца уче свој
матерњи језик. Ове игре ћу назвати језичким играма ....
Језик и делатности којима је проткан , ја hy звати
језичком игром" (2, 7.)
Оваквим означавањем језика Витгенштајн напушта
становиште једнозначности "имена" као језичких атома и
ступа на тло релативитета значења. Односно неко "име"
може бити једноставно/једнозначно или сложено/многозначно

тек

у

зависности

од

.

релевантне

Језичке

игре.

Међутим, шта Витгенштајн сматра за језичку игру, односно
за

игру

уопште,

каква

.

Је

њена

структура

и

какве

имп-

ликације ова теорија има за његово поимање филозофије?
Шта је са сјеном?

Језик као позорница на којој се појављују ријечи, увијек
са другом улогом на различито] позорници

-

ставити скицу

поље ријечи и њена функција. Овдје је ријеч/име на сво­
јеврсној језичкој позорници, њено значење није фиксирано
једном остензивном дефиницијом. Она задобија значење у
представи у којој се појављује . Она није/нити може бити као
у Трактатусу у функцији "личне карте" предмета/ствари
која је гарант вазда истог значења . У Трактатусу значење је
укочени и стога метафизички идентитет ријечи и ствари
које омогуhава једно упирање прстом као одговор на

питање "ко". У Истраживањима ријеч/име је глумац који
44

Под нумеричким знаком "2. н У Ф. истраживањима, Витгенштајн износи примјер
једног примитивног језика којему би одговарала теорија ј езика из Трактатуса.
"...језик треба да послужи споразумевању између зидара А и помоћника Б ... У ту
сврху они се служе језиком који се састоји од речи .. коцка ", "стуб" , .. плоча" ... А
узвикује речи,