Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Page 43

Трагови историје у књижевним делима
Стајали смо сви у реду, било је ту и деце и одраслих особа, све их знам из школе, из
вароши. Пуцњава је почела, врисци, тела падају споро, чудно искривљена.
Јутрос је био веома леп дан, а сада киша пада, као да никада неће престати...
Л. В
Прича из перспективе ђака
Сунчан дан је. Гледао сам кроз прозор учионице и замишљао како ћу за мање од 30
минута бити на оној ливади коју смо претворили у фудбалски терен и трчати заједно
са својим другарима. Прошли пут они момци из 7/1 су добили утакмицу. Сада је
време да се реванширамо.
Ах, та математика. Муке ми задаје од када сам кренуо у школу. Волео бих да не
морам сваки дан да рачунам задатке попут : "Колико може путник ако иде
пешке?"...
Како лепу косу има Јелена. А тек осмех....За Дан школе имала је баш лепу хаљину.
Волим школске манифестације. Тада смо сви на окупу и увек смо лепи. Смејемо се и
збијамо шале. Надам се да ћемо и кад завршимо школу да се дружимо.
Чујем нечије кораке. Звецкање чизама. Све више се приближавају. Нису ваљда опет
они из седмог два одлучили да глуме војнике? Можда долазе наши војници да нас
поздраве. Не знам.
Обузима ме неки чудан осећај. Да сам само могао данас да останем код куће са
сестрицом. Баш ми се није долазило. Нервирају ме ови звукови. Ове чизме ко год да
их носи су баш иритантне. Кад порастем никада нећу да их носим.
Врата су се отворила. Не чује се више ништа. Наставнику је пала креда из руке.
Пребледео је. Окренуо се ка нама и тихо изустио да се као када идемо у шетњу,
двоје по двоје, постројимо. Док је то говорио група немачких војника ушла је у
учионицу. Гледали су нас. У рукама су држали пушке.
Стао сам одмах поред Марка. Видео сам у његовим очима страх. Мени је вилица по
мало сама од себе почињала да се тресе, ноге су ми подрхтавале...Знао сам да се
спрема нешто лоше. Али, јак сам ја. Шта год да се спрема победићу то. Морам бити
прибран, миран и да не показујем страх. А плашим се. Плашим се јако ових
немачких војника. Они увек донесу смрт.
Н. Б.
43