Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Page 42

Трагови историје у књижевним делима
Из перспективе ученице
Био је то страшан догађај који никада нећу заборавити...
Тај дан је почео као и сваки други. Спремила сам се и кренула у школу са својом
најбољом другарицом. Дан је текао сасвим мирно, све док решавање математичких
једначина није прекинуо звук пуцњаве. Брзо сам се сакрила,била сам
престрављена. Посматрала сам како нацисти одводе наставника и моје одељење.
Сви су ћутали и као прави јунаци, мирно су корачали иза војника. Одвели су их у
двориште и поређали у врсту. Поред њих су стајала и остала одељења. Увидела сам
њихову намеру и бризнула у плач. За који тренутак ће нестати сви моји пријатељи.
Дрхтала сам од страха који ме је обузимао.Хтели су да стрељају сву децу. Девојчице,
па чак и неки дечаци почели су да плачу. Нацисти су рекли наставнику да оде, али
он није хтео. Храбро је, налик неком јунаку, стао и рекао: ,,Пуцајте, ја и сада држим
час!”. Нацисти су га послушали и убрзо су на стотине младих тела пала на земљу.
Сви су уснули у вечни сан непомично лежали у реци крви. Призор је био ужасан. Не
постоји реч којом би се описала толика страхота.
И тако је у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла мученичком смрћу
чета ђака у једном дану.
А.Ч.
Из перспективе стрељаног ђака
Крвава бајка
Јутрос ми мама направила мекике, први пут после дужег времена сам се лепо најео.
Није лако...рат је, тешко је снаћи се у вароши за храну. Како се само мој пас Даки
облизивао, дао сам му малко.
Ух, данас ће бити тест из математике па морам да се пропитам са другарима пред
час. Ево ме поред мог најбољег друга, идемо заједно у школу, али некако, све нас
разговор вуче на другу страну, наши очеви су заједно у заробљеништву, па кад један
пошаље неку дописну карту и о другом стигне вест, а јуче им стигла карта.
Звонило је, први час је прошао, идемо на математику.
Почела је математика, наставник је писао задатке на табли а ми смо таман кренули
да их преписујемо, док се одједном нису у ходнику чули веома јаки и гласни кораци,
нека бука и оштри језик, одмах смо знали шта је. Нисам ни помишљао да ће се
нешто овакво десити баш данас. Ушли су, видели смо их, викали су да пођемо са
њима, гледали смо збуњено у тишини, учитељ је нешто покушавао да им објасни,
гурнули су га пушком ка вратима. Сви смо гледали укочених погледа, као у сну.
Знали смо да ће нам се нешто десити, знали смо да ће се нешто страшно збити. Узео
сам папир и оловку и на брзину написао пар редова у свесци баш испод наслова -
Школски рад, 20.октобар 1941. год. Провера знања
Драга мама, бако, не верујем да ћемо се више видети, мекике су биле одличне,
слане, масне и хрскаве, баш како волим ... пошаљите тати пољупце. Чувајте Дакија.
Волим вас. Здраво.
42