Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Seite 40

Трагови историје у књижевним делима
Нисам једносавно могао да се помирим са тим да их више нема и да их вероватно
више нећу никада видети. Када се завршио рат, једно време нисам долазио али
када сам се вратио, угледао сам Отоа како седи на једној столици на тавану, застао
сам, погледао сам мало боље јер нисам веровао да је то он. Загрлили смо се тако
јако. Били смо тако загрљени неко време, заплакали смо. Идаље нисам веровао.
Затим смо стали и погледали се, ухватио сам га за рамена, погледао од главе до
пете и осетио сам као да ми је пао камен са срца. Хиљаду емоција је прошло кроз
мене, осећао сам се као да је од једном олакшање појело сав онај хладан зној који
би ме облио свакипут када бих ушао на таван. Седели смо тако на тавану и причали
сатима. Испричао ми је све што се издешавало у концентрационом логору. Од првог
дана тамо, па све до сада. Рекао сам му да их је Фин открио и да га нисам више
никада видео. Плакали смо и плакали. Прошло је пет година од тада и скоро сваки
дан се виђамо. И иако је прошло пет година, идаље не могу да се помирим са тим
да никада више нећу видети лица оне невине деце и њихове прелепе осмехе, та
деца су увек била радосна, иако су били свесни тога у каквом времену и у каквој
опасности су се налазила. То је трагично и мислим да не заслужује да буде
заборављено.
В. С.
40