Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Page 39

Трагови историје у књижевним делима
Прича из перспективе пријатеља Отоа Франка
Ја сам Томас Смит, пријатељ и колега Отоа Франка. Након што су Холадију нацисти
окупили 1940. године, Ото, заједно са својом женом и две ћерке, морао је да се
сакрије. Тако да је одлучио да се сакрију на тавану пословне зграде где смо радили.
Пошто нису могли да излазе, јер су Јевреји, за разлику од мене, замолио је мене и
још једног нашег колегу, Фина Петерса, да му помажемо, тако што ћемо њега и
његову породицу да кријемо од нациста и да им доносимо храну. Искрено, никада
нисам веровао Фину. Изгледао ми је сумњиво и као да није баш тако фин, каквим се
чини. Пар пута сам покушао да скренем пажњу Отоу, али једнставно није хтео да ме
слуша. Упорно је говорио како нема потребе за бригом у вези Фина и након неког
времена, кад год бих опет започео тему о Фину, повисио би тон на мене и ућуткивао
би ме. После неког времена сам одустао.
Ја и Фин смо једини знали где се они налазе. Нисмо то смели никоме да
спомињемо. Ако би нас неко питао нешто везано за њих, говорили би смо или како
не знамо ништа о томе или би смо само скретали са теме. Сваки дан би ишао са
Фином до продавнице и куповали би им основне намирнице које су им биле
потребне. Једно време су се ту крили сами, а после је дошла још једна јеврејска
породица. Њима смо такође доносили све што би им било потребно. Није нам било
тешко. Добро, бар мени није било тешко. И тако скоро сваки дан, пуне две године.
Све до једне среде. Тачно се сећам те среде као да је била јуче.
Тог дана, након што сам завршио са свим своји обавезама, око три поподне, нашао
сам се са Фином и као и сваки дан, отишли смо до пијаце и купили све што су нам
претходног дана рекли да купимо. Сећам се, да је тог дана Фин био необично тих и
ћутљив. Када смо купили све, отишли смо до Фракових и донели им намирнице. Не
знам шта ми је било али хтео сам да останемо мало дуже, да проћаскамо, то обично
нисам радио. Осали смо сат, можда мало јаче и отишли. Нисам ни слутио да ће то
бити последњи пут да ћу их видети. Отишао сам кући и наставио остатак дана
потпуно нормално. Следећег дана, исто као и сваког претходног, отишао сам у
набавку али овај пут, Фин ми је јавио да неће доћи јер има неке обавезе. То ме није
чудило јер није био први пут да не може да дође. Када сам отишао до куће и ушао
на таван, пао ми је мрак на очи. Био сам у шоку. Прво сам пожелео да сањам, да сам
случајно ушао на туђи таван. Све ствари су биле разбацане свуда по поду. Полица за
књиге, којом су скривали улаз, полица на коју сваки пут када бих хтео да уђем,
морао би да покуцам и да онда би дошао неко од њих да је помери да бих ушао
била је оборена. Облио ме је хладан зној. Нисам знао шта да радим, био сам
потпуно збуњен. Сео сам на под и почео сам да плачем као киша. Не сећам се када
сам последњи пут тако плакао. После сам сазнао шта се заправо десило. Склониште
је било откривено на основу дојаве, а пошто смо само ја и Фин знали где се они
налазе све ми је било јасно. Никада више нисам видео Фина, а нисам ни желео да га
видим. Занимало ме је шта се десило са Франковима. Одлазио сам понекад и
обилазио тај таван, нисам ништа дирао, оставио сам га онаквог каквог сам га нашао.
Сваки пут када бих долазио обилазила би ме језа и нешто би ме стезало у грудима.
39