Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Page 29

Трагови историје у књижевним делима
Очевом, а не својом заслугом, он је доспео на највиши положај у држави: постао је
„млади краљ“ што је у политичком систему немањићке Србије значило да је
одређен за престолонаследника, а с обзиром на то да је Вукашин био Урошев
савладар и да Урош није имао наследника, он је постао и престолонаследник
царства. Његова владавина, започевши „српском погибијом“ на Марици, у целини је
текла у знаку тог пораза.
У усменој епској традицији он ће остати упамћен као Марко Краљевић,
неустрашиви заштитник слабих и беспомоћних, који борећи се против неправде,
стално сукобљавао са турским насилницима. У стварном животу он је био турски
вазал и погинуо је борећи се на страни Турака. Међутим, његова епска судбина није
тотално у контрасту са његовом историјском биографијом. Наиме, тридесет и шест
година након Битке на Ровинама, у којој је Марко Мрњавчвић погинуо, Константин
Филозоф је у „Житију деспота Стефана Лазаревића” забележио усмено предање
које ће можда објаснити зашто је Марко постао епски јунак. По том предању Марко
је уочи битке рекао: „Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја
нека будем први међу мртвима у овом рату.”
Л. М.
29