Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Página 30
Трагови историје у књижевним делима
Марко Краљевић (есеј)
Марко Краљевић представља најзначајнију и најомиљенију личност српских епских
песама. Народни певачи испевали су највише песама о његовим чувеним
мегданима против највећих турских зулумћара. Сарађивао је са вилама, јахао
чувеног коња Шарца. Живео је 300 година и није умро од силе душманина, већ је
пао у дубоки сан из кога ће се пробудити када његова храброст буде опет потребна.
Историјске књиге кажу другачије! Марко Мрњавчевић је био син краља Вукашина.
Када су Турци освојили његову земљу, он је био у вазалском положају. Морао је да
поштује Турску власт и да се бори на страни Турака против хришћана. У бици против
војводе Мирчете погинуо је на Ровинама 1395. године. Постоји запис да је Марко
тада рекао „Нека господ буде на страни хришћана“.
Можда је та реченица заслужна да га народ заволи и да га прогласи својим херојем
у борби за слободу! Пре свега, добио је краљевско презиме, као у бајци! Бог му је
дао физичку снагу и лепоту. На лицу су му велики бркови и мрки поглед, а за
појасом сабља. У руци му је тешки буздован . Мајка га је научила да буде изнад
свега поштен. Она га саветује: „Немој, сине, говорити криво, већ по правди бога
истинога. Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу“. Марко ће се тога
савета држати и по њему поступати. Када је срео девојку која је поседела и није се
удала зато што нема дуката да плати свадбарину, он је поступио као брат и
заштитник; Отишао је да се освети, сасекао је Арапина црног и укинуо свадбарину
да се момци и девојке жене и удају док су у младости.Народни певач каже:“ Бог да
живи Краљевића Марка, који земљу од зла избавио,проста му била и душа и тело“
Марко је добар и нежан син, одан пријатељ. Народне патње тешко подноси и зато
одлази у тешке мегдане са великим турским јунацима које све редом побеђује. Од
њега се плаши и Султан на престолу.У неким песмама опеван је као силеџија и
пијаница. Рујно вино пије из великог бокала. Отима злато и благо Турцима на
друмовима. Он је страх и трепет све до Стамбола! Народ се не боји док је Марко
међу њима!
Кад је Марко умро, калуђер га лађом отпрема у Хиландар, на свето место. Ту ће
Марко лежати у заслуженом миру. Ту ће се одморити његове уморне руке којих се
душманин и у сну бојао.
Марко Краљевић, јунак над јунацима, и данас живи међу нама. Често га људи
помињу и дозивају да дође и да помогне.
Ја сам заволела ову личност из песама и дивим се народним певачима који су са
толико љубави стварали овај лик. Приписали су Марку све оно за чим су сањали:
СИЛУ КОЈА ЋЕ ИХ ОСЛОБОДИТИ ТУЂЕГ РОПСТВА И ПАТЊЕ.
М. Н
30