Трагови историје у књижевним делима трагови историје у књижевним делима_pdftodo_fpts4g | Page 28

Трагови историје у књижевним делима
Књижевна дела са тематиком из средњег века
Марко Мрњавчевић (историјски лик)
Марко Мрњавчевић (1335-1395) познатији као Краљевић Марко, од 1371. до 1395,
владао је територијом у западној Македонији. Престоница државе краља Марка
био је Прилеп.
Његов отац, краљ Вукашин, био је савладар цара Стефана Уроша V, чија је
владавина била обележена слабљењем царске власти и осамостаљивањем
обласних господара у Српском царству, што је помогло његовом распаду.
Вукашинови поседи обухватали су земље у Македонији, Косову и Метохији. Он је
1370. или 1371. крунисао Марка за „младог краља“; ова титула укључивала је
могућност да Марко наследи Уроша на српском престолу у случају да Урош не буде
имао мушких потомака.
У Маричкој бици 26. септембра 1371, Турци Османлије поразили су и убили
Вукашина, а око два месеца касније умро је цар Урош. Марко је након тога законски
постао краљ српске државе, али српски великаши, који су практично постали
независни од централне власти, нису ни помишљали да га признају за свог врховног
господара. Неодређеног датума након 1371. ушао је у вазални однос према турском
султану. До 1377. значајне делове територије коју је наследио од Вукашина
разграбили су господари околних области. Краљ Марко је у стварности постао само
један од обласних господара, који је владао релативно малим подручјем у западној
Македонији. Задужбина му је Манастир Светог Димитрија близу Скопља, познат као
Марков други манастир, изграђен 1376. Погинуо је у бици на Ровинама, 17. маја
1395, борећи се у Влашкој на страни Турака.
Иако је био владар релативно скромног историјског значаја, Марко је током турске
окупације постао један од најпопуларнијих јунака српске народне епике и усмене
традиције уопште. Сличан статус има и у традицијама других јужнословенских
народа. Бугари га поштују као свог народног јунака под именом Крали Марко.
Запамћен је као неустрашиви заштитник слабих и беспомоћних, који се борио
против неправде и делио мегдане са турским насилницима.
У животу историјског краља Марка јасно се издвајају два периода, до Маричке
битке и после ње. У првом је Марков животни пут у сталном успону, само што то
није био његов лични успон него успон његове породице. У доба цара Уроша,
Мрњавчевићи избијају на прво место међу обласним господарима: Марков отац
Вукашин крунисан је за краља и постао Урошев савладар, а стриц Угљеша добио је
титулу деспота и постао господар велике Серске области. Све до Маричке битке, у
којој су Мрњавчевићи неславно завршили, Марко се налазио у сенци свог оца.
28