Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 8
Суштина поетике | часопис за књижевност
Претходни број Суштине поетике донео нам је једну
временску поезију и прозу. Скоро сви аутори баве се неким
обликом времена - лично, колективно, реално, субјективно,
време је свеприсутно на свим странама. Некако катарзично,
од толике количине времена на крају читања ослободила сам
се од њега, увидевши да ако га има превише - време само себе
неутралише и покаже се живот у свом величанственом сјају и
вечном трајању, јер живот и жеља јачи су од времена. И још
нешто се покаже - колико је сваки живот јединствен и
непоновљив и бескрајно важан, драгоцен и утицајан.
Фебруарски број Поетике ухватио ме је одмах на
почетку, јер је дирнуо у моје породично време, а то уме да
заболи. Пола мене је Далмација, пола Кордун и свако
помињање било кога од ова два имена покреће у мени
предачко време и снажне емоције. Уз приказ какав је Ранко
Павловић донео о збирци поетске прозе Илије Шауле Буле-
вар светлости, не остаје ми ништа друго него да се брзо
домогнем овог издања и откријем како мој земљак види
садашњост осветљену ватром са огњишта на Кордуну које је
напустио. И верујем да ћу видети слике којих се као дете
нисам довољно нагледала, осим кроз татине очи, па сам их
остала жељна.
Словенска душа и зимско време
У сваком новом времену људи тврде да је оно раније
доба било боље и часније, тако да се увлачи лагано страх у
кости шта ли ће тек донети будућност. Снажно освешћивање
тренутка у коме смо и још снажнију опомену доноси нам
песма Беше реч Небојше Станојковића и стихови: Беше некад,
сад само смо ми/ Кȏ бледе сенке негдашњих људи. Заиста,
довољан је и летимичан поглед на нашу друштвену стварност
да бисмо видели како су се витешке вредности изгубиле, а
блискост, правда, братство и јунаштво скоро да су нас напу-
стили. Следе стихови Сенке, са кућом наших страхова, зна-
8