Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 7
Суштина поетике | часопис за књижевност
У ретровизору
Осврт на двоброј 50/51
Пише: Брана Тарбук
ВРЕМЕ И БЕЗВРЕМЕНОСТ
Једна од категорија којој смо претерано дозволили да
нас одреди је време. И то не само оно које показују часовник и
календар, него и оно историјско, затим лично - које од
младића прави старца и од девојке старицу, али и оно време
сунчеве власти над мајком Земљом, које огољева и
разлистава, како му се прохте. И сваком од тих времена једно
је заједничко - човек нема над њима ама баш никакву
контролу, али има избор - да се помири са њиховим током
или да пати и жали над оним што је прошло и да страхује или
са превише очекива ња гледа у будућност.
Шта ако бисмо време у свим његовим облицима
потпуно апстраховали - прогласивши га неважећим и
лажним? Да ли бисмо живели лакше и лепше ако укинемо
пролазност као категорију и живимо само садашњост, која
нам једино и припада? Може ли то и има ли поезије без
искуства, има ли васкрсења без смрти?
Доживљаји су различити, колико људи толико и
погледа. Ја, рецимо, умем да преварим време са књигом у
руци, када ме књига узме у своје канџе постоји само тај
паралелни универзум, овај реални се тада зауставља,
одмарам од стварности.
7