Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 64

Суштина поетике | часопис за књижевност
вероломну младост, Почету песмом, завршену гробом!/ Био је
осуђен на само 6 месеци затвора, као неко ко је изазван, јер
љубоморни мужеви-убице нису строго кажњавани, нарочито
ако је жртва била "неморална", у складу с патријархалном
природом тадашњег српског друштва. Док у затвору окајава и
жали за вољеном, он, који је одрастао уз вечерње службе
посвећене Богу, са молитвама легао, судба му на крст стави
терет смртног греха. Никад није себи опростио учињено. У
борби вечитог кајања и оправдања, на крају овог циклуса је
песма Отровни цвет, у којој описује Даринкину девојачку
чедност лепотом цвета /Нашао сам љупки и стидљиви цвет/.
У њој црпи сећања на прве, очаравајуће дане проживљене при
сваком сусрету са Даринком, на осећај да је баш она његова,
изговарајући стихове /" Он је створен за те, Запој га нежно
соком жића свог"/. Међутим, у другом делу песме као оправ-
дање своје кривице, узима да је обманут спољашњом привла-
чношћу цвета/Ал једном грлећ убав цветак мој,Завирих дубље
у сјајну му круну, И љуту гују опазих у њој/, и као узрочно-
последична веза таквог сазнања, јавља се крајњи исход
/Процвилех горко и ногама згазих Мој лепи, нежни и отровни
цвет/,покушавајући да ињен грех стави на исти тас правде.
ОТРОВНИ ЦВЕТ
У дивној зори прамалечних дана
Ко сунце љупко обасјава свет
Под густим сплетом мирисавих грана
Нашао сам љупки и стидљиви цвет.
То беше цветак невиђен од људи
Надземна нека непојамна чар
То беше цветак што заносно буди
У души пламен, а у срцу жар.
64