Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 65

Суштина поетике | часопис за књижевност
Ко да га озго, где се звезде злате
Случајно доле упустио Бог
Рекав ми тихо: "Он је створен за те,
Запој га нежно соком жића свог".
Љубљаху га силно у заносу пуну
Ал` једном грлећ убав цветак мој
Завирих дубље у сјајну му круну
И љуту гују опазих у њој.
И ја је гледах где јед смрти бљује
И грозећи се тад познадох млад
Да на обмани човек срећу снује
Да је истина скоро што и јад.
Златну нит снова покидану спазих
И омрзну ми варљив живот клет
Процвилех горко и ногама згазих
Мој лепи, нежни и отровни цвет.
Дакле, у његовој поезији уочава се хронолошки
свеобухватни низ догађања и доживљаја сопствене трагедије.
Песме је писао и као младић, али не тако болне, уверавајући
нас сада да трагични утисак није толико у стиховима, колико
у ономе што је иза њих 1 . Истовремено, пишући песме прожи-
вљеног садржаја, по принципу реципроцитета ослобађао је
душу чемера као б аласта, а тиме изнова оживљавао успомену
на злу коб. Песме Ноћна свирка, Из једне шетње и
Звони познати књижевни критичар тог доба Богдан Поповић
уврстио је у своју Антологију. До тада осредњи песник, који је,
као и сви песници, преводио и објавио књигу преведених
песама, дотакнут личним суновратом досеже песничке ви-
сине.
65