С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
да није неустрашивости младости свет никада не би ишао напред, јер бисмо оптерећени искуствима и страховима врло ретко ризиковали. Младост не размишља много о последицама, зато и зна да ужива у садашњем тренутку. Младост нема прошлост и не боји се будућности, зато је њена садашњост, зато тако лепо и свеже звуче стихови младе Кристине Сузић( Мисао): Размисли. Можда те божанствен тренутак Баш чека иза Хималаја. Свака грешка доживи свој губитак, Док те мисао води до раја.
Не могу а да не помислим и на време своје земље. Скоро на крају часописа дивно представљање стваралаштва Вељка Петровића, за које морамо захвалити Милени Ћировић и стихови који Србију добро описују: Ово је земља касног цветања, ово је земља мразева прерани, ово је земља где се много сања, а бербу мисли туча потамани. Ово је земља касног цветања.
Суштина поетике у прошлом броју тако је обухватила сва времена, па чак и оно бајковито, студијом Фантастика и чудесно у бајкама проф. др Слађане Миленковић, остављајући нам избор и показујући пут до безвремености.
***
Гледам јутрос, стао зидни сат, и то на оном часу када сам ноћас оставила овај текст и кренула да спавам рекавши себи да ћу га ујутру довршити.
Не верујем у случајности. Верујем у поетско и словенско време.
Срећно вам пролеће!
13