Дакле, први књижевни језик свих Словена, који су створили Ћирило и Методије, на основу говора Словена из околине Солуна, данас се назива старословенски. Прва словенска азбука била је глагољица. Њу је саставио Ћирило, како би на словенски језик превео делове Светог писма. Сам назив је настао према словенском глаголу глаголати – говорити. Овај алфабет је имао око 40 слова.
Башчанска плоча, 11. век, најстарији је споменик писан глагољицом
Настављачи
После смрти Ћирила и Методија, рад њихових настављача постаје све тежи због притиска немачког свештенства. Одлазе на југ, Јадранско море и у Бугарску, ширећи писменост. У Бугарској настаје ново писмо – ћирилица. Направљена је према једној врсти грчког писма, тзв. унцијалу (писму које се одликује већом заобљеношћу слова.
Ћирило-методијевско наслеђе постаће заједничка основа свих књижевности црквенословенског круга, међу њима и српске; њих ће вековима повезивати заједнички књижевни језик и јединствена православно-византијска културна оријентација.
Ученици Ћирила и Методија
Најстарији писани споменик писан ћирилицом, Самуилова плоча, 993.г. Натпис на надгробној плочи