Почеци словенске писмености
Ћирило и Методије
Моравски кнез Растислав затражио је од византијског цара Михаила да му пошаље учене људе који ће ширити хришћанство на словенском језику, како би се одупро насртајима Германа и створио феудалну државу. Заинтересован за византијски утицај на словенска племена и за потискивање германског утицаја, цар је одабрао Ћирила и Методија, који су били веома образовани и послао их у Моравску, 863.г.
Творци словенске књиге били су два учена Грка из Солуна, Константин (у монаштву Ћирило) и Методије. Они су научили словенски језик од македонских Словена из околине Солунa.
Споменик у Београду
У току припрема за одлазак у Моравску, Константин је створио азбуку ГЛАГОЉИЦУ и превео на словенски језик Јеванђеље. Тако је настао и први књижевни језик: СТАРОСЛОВЕНСКИ.