Вук Караџић као градоначелник Београда
Школски часошис „ Клик“, број 4
КЛИКОВЕ ТЕМЕ
Вук Караџић као градоначелник Београда
Највећи део свог живота Вук је провео као грађанин Беча. У Београду је боравио углавном у време устанка. Мање је познато да је Вук вршио и дужност градоначелника Београда.
Султановим хатишерифом од 30. новембра 1830. године Србији је признато право самоуправљања, а кнезу Милошу признато право наследног кнеза. Хатишерифом се умногоме променио и управни положај Београда. Већ почетком децембра 1830. године кнез је Вука поставио за члана Суда нахије и вароши београдске, с платом од 1.200 форинти сребра.
Већ наредне године у Београду су почеле вишеструке промене. Главна је да је Београд фактички прешао у српске руке. Срби су аутономијом добили право да без турског мешања и контроле суде и управљају, да издају путне исправе, отварају школе, болнице, штампарију... Турци више нису смели да се усељавају у српске вароши, па ни у Београд. Али нису га још ни напуштали, како је хатишериф налагао, иако су већ многи грађани и спахије своје куће и друге некретнине( земљу, воденице, винограде) били продали Србима. Такве прилике искори-стили су кнезови и имућнији трговци и покуповали турских имања по повољним ценама, увећали своје богатство и моћ. Сâм кнез Милош посебно је користио ситуацију за нагомилавање имовине, као и његови рођаци.
И Вук је хтео да и он, као и други виши чиновници, купи кућу, с намером да се за стално настани у Београду. Од тога, међутим, није било ништа, иако је и кнез био обећао 200 дуката као помоћ Вуку за ту сврху, настојећи да задржи Вука у Србији. Решењем од 29. марта 1831. године, Вук Караџић је постао градоначелник Београда!
У Београдском магистрату Вук је морао да решава различите управне и судске спорове. Осим спорова грађанско-правне природе, решавана су и разна кривична дела. Било је и пресуда с ударањем окривљених штаповима, због крађе или због туче. Као председник Суда и Магистрата, Вук је долазио у сукоб и са директором тајне полиције Цветком Рајевићем, као и са кнезом који се хировито уплитао у судске спорове. Кнежева је увек морала да буде последња.
Вук је био у прилици, с обзиром на положај који је имао, да се замери разним обесним и моћним парничарима, какав је био и Пера Бранков, који је изгубио парницу с неком бабом комшиницом, којој је срушио један кућни зид, па је запретио Суду и Вуку: „ Тешко ми је вратити оном ко ми добро учини; а који ми зло учини, ласно ћу му вратити“. „ Било му је жао“, каже Вук, „ што Магистрат бијоградски није баби запријетио да ћути, или је наћерао да своју кућу пошто зашто прода“.
На положају градоначелника Београда Вук је остао око годину дана. Висок положај и добру плату Вук оставља, а то је сам објаснио у писму Ј. Гриму од 24. новембра 1831. године: „ Ви знате да сам провео у Србији скоро три године, делом као члан Законодавне комисије, делом као члан и председник Суда, Нахије и вароши београдске. А сад сам с највећом жалошћу морао напустити своју отаџбину коју сам увек волео и волећу је изнад свега, делом због своје болести.... делом због лошег опхођења према мени( што се особито дешава пророцима у својој земљи), делом због тренутне немогућности да у садашњим приликама будем тамо од веће користи него што то може бити најпростији човек, и најзад због моје непрекидне жеље да још нешто издам...“
А у писму Д. Давидовићу каже: „ Јер за президента Магистрата нахије и вароши Београдске може се наћи готово у сваком селу човек, који ће, у данашње време, све оне послове свршавати, као и ја, а ја, живећи по својој вољи, могао би што радити, што сваки не може...“
( Прилагођено: Vaso Milinčević http:// www. novosti. rs / vesti / kultura. 71. html: 396042- Vuk-Karadzic-bio-gradonacelnik-Beograda)
ОШ „ Растко Немањић— Свети Сава“ Нова Пазова
5