Интервју са директором
Школски часошис „ Клик“, број 4
КЛИК У ШКОЛИ И ОКО ЊЕ
Интервју са директором
Били смо у гостима код директора наше школе, коме се захваљујемо што је одвојио време за овај разговор.
Желели бисмо да сазнамо нешто о вашем школовању, да нам дочарате време када сте Ви били дете. Како је изгледало ваше школовање?
Ако кажем и теже и лакше него данас, онда нећете разумети, али јесте заиста било и теже и лакше. Теже зато што су у моје време критеријуми били строжи, поштовали су се старији и дисциплина је била на вишем нивоу. А лакше кад се пореди са оним делом школовања где су финансијске потребе веће, а то је време школовања на факултету. Није било да си на буџету или самофинансирању. Сви су имали право да студирају. Било је лакше, јер факултет није морао да се плаћа као данас. Али су критеријуми били тежи!
Који наставници, професори су обележили Ваше школовање? По чему их памтите?
По одмерености и коректности у оцењивању. Ето, на моју срећу, имао сам добре наставнике математике и одатле моје опредељење да постанем наставник. Они су били добри математичари, па сам уз њих заволео тај предмет. И имао сам ту неку природну склоност да ми боље иду природне него друштвене науке.
Када се сетите свог детињства, шта је то што је различито у односу на наше детињство?
Моје детињство се драстично разликује од детињства данашње деце. Имам две ћерке – једна је четврта година факултета, а једна је прва година, ја сам поредио њихово и моје одрастање. Значи околности су различите, прво приступ некаквим информацијама је другачији. Кад сам био мали, нису били телевизори, а нико није ни размишљао о некаквим рачунарима, повезивању на интернет, тако да данашња доступност појединих информација није постојала. Постојао је радио као извор информација, као и оно што чујете од родитеља, из свакодневног живота. Затим огроман број литературе коју ви данас имате и можете да приуштите себи, да ли кроз библиотеку, да ли путем интернета, свега тога у то време, наравно, није било. Да не причамо о бициклу, аутима... Огромне су разлике. Ја се, наравно, не жалим на своје детињство, јер свако има своје детињство и његово детињство је најлепше.
Како сте најрадије проводили време када сте били ђак основне школе?
Па ја сам имао пар другара из генерације и одрастали смо заједно. И да будем искрен, највише смо проводили време играјући фудбал и тад, у то време, биле су некакве серије које смо пратили. Сећам се оних,, Отписаних“, то је била серија коју смо волели гледати. Била гужва, није имао свако телевизор, па се морало чекати и договарати се, замолити да се гледа телевизија, да са гледају утакмице. Значи, највише сам проводио време кроз играње фудбала са другарима, и наравно обавезе као што су домаћи задатак и учење, што је и био приоритет, па онда овај други део, фудбал и остало.
Како сте дошли на идеју да будете директор?
Морам признати да кад сам се определио за посао просветног радника, заиста никад нисам помишљао, ма ни у сну, да ћу постати директор. Игром случаја те 2002. године, на наговор неких својих пријатеља, другара, колега у школи, који су сматрали да сам ја најбоље решење, постао сам директор. Али није било некаквог мог посебног хтења да то постанем по сваку цену. Ја сам то желео, али нисам размишљао стално: „ Да ми је постати директор“. Значи не тако, него игром случаја.
Шта по Вама обележава ову школу?
Па, шта обележава … Ми смо бројни, бројност, рецимо пре свега бројност, а ја обично каже:,, Из квантитета има и квалитета“. Ми имамо један велики дар и моћ да будемо водећа школа на општини и шире, зато што у том великом броју деце има огроман број деце са могућностима да више уче и раде. Добро, има и оних који се мало косе са некаквим кућним
6
ОШ „ Растко Немањић— Свети Сава“ Нова Пазова