Вук Караџић – занимљива страна биографије
Школски часошис „ Клик“, број 4
КЛИКОВЕ ТЕМЕ
Вук Караџић – занимљива страна биографије
Вук се родио на Митровдан, стога су сви очекивали да му се да име Митар, али су се његови родитељи, Стеван и Јегда, одлучили за име Вук. Сâм Вук је то објаснио: „ Кад се каквој жени не даду дјеца, онда нађене дјетету име Вук, јер мисли да им дјецу вјештице једу, а на вука да неће смјети ударити. Зато су и мени овако име надјенули.“
Вук се у раној младости заљубио у Ружу, стаситу кћерку свога комшије Тодора. Стално су били заједно и љубав је била обострана. Млади Вук је касније у Будимпешти сазнао да ће до краја живота бити хром, са савијеном ногом. То је био главни разлог да до старости више никада не дође у Тршић— није хтео да га тако обогаљеног види Ружа. Вук је боловао од многих болести, али га је највише мучила реума. Како није било лека за његову болест, дрвена нога му постаје нераздвојни помагач и сапутник и даваће печат читавом Вуковом животу.
Реформишући српску азбуку, Вук је увео нова слова – љ, њ, ђ, џ, ћ, ј. Највећи проблем је у јавности изазвало слово Ј, јер га је Вук преузето из латинице, што су његови противници из црквених кругова схватили као тежак грех, и оптужили га да ради на покатоличавању српског народа.
Вук је творац првог речника српског језика, објављеног 1818. године. Речник је имао око 26 хиљада речи и, између осталог, садржао је и псовке( што је Вук у другом издању избацио).
Чувено начело „ Пиши као што говориш“ Вук није измислио, већ преузео од немачког граматичара Јохана Аделунга.
Мало је позната чињеница да је Вук током 1831. године био градоначелник Београда.
Овако је Вук једном приликом описао обесног кнеза Милоша, господара Србије: „ Он обично народ зове стоком без репа, која не зна шта говори, него само онако пушта глас у ветар(…). Заиста је смешна и чудна ствар: човек који се родио у највећем сиромаштву, одрастао чувајући туђе козе и овце, свиње, и говеда... поградио је дворе по целој Србији, и живи као какав прави земаљски Бог, и опет народ зове неблагодарним и себе од народа ненаграђеним.“
Због овако отвореног исказивања мишљења, кнез Милош забрањује Вуку да долази у Србију. Нису се смеле читати ни Вукове књиге. То је разлог зашто Вук није дочекао званично прихватање свог реформисаног језика и правописа, већ се то десило након његове смрти – 1868. године.
Београд, поглед са Ратног острва, бојена литографија Вилијама Хенрија Бартлета из 1842. године
4
ОШ „ Растко Немањић— Свети Сава“ Нова Пазова